Znamo dobro da osnova samopouzdanja, leži u činjenici uspešne realizacije TOG nečega čemu težimo. To nam je jasno. I kad zapnemo, hrabrimo mi sami sebe, ali šta da radimo, kada se pred nama nalaze izazovi koji su novi, nepoznati i čine se nepremostivi?
Podjimo od početka. Na svakodnevnom nivou imamo puno uspeha na osnovu kojih gradimo samopozdanje, a zanemarujemo ih. Znamo da ćemo se ujutro probuditi, da ćemo hodati, jesti i disati. Nismo svesni koliko se procesa obavi u telu na podsvesnom nivou da bi ove aktivnosti postojale, ali mi imamo POVERENJE i SAMOPOUZDANJE da će se to dogoditi sutra. Da li nas je neko učio tom procesu? U suštini – nije – to smo jednostvano dobili. I dobro nam ide…
Ali naravno nama ovo objašnjenje - NIKADA NIJE DOVOLJNO!
I tako. Moja prijateljica, u jednom od tada već čestih momenata depresije, požalila se svom duhovnom učitelju – da ima strah od smrti. Pitao ju je – da li si ti donela odluku kada ćeš da se rodiš? Ne, reče ona. Znaš li kada ćeš da umreš? Ne, opet kaže. Zašto šta onda brineš u medjuvremenu?
I zaista, kad se tako postave stvari, svaka briga deluje neosnovana. Ako ne možemo da utičemo na početak i kraj, najbolje je da radimo sve što je do nas, da budemo ljudi, da živimo u miru, sa ljubavlju i poštovanjem prema sebi drugima i da VERUJEMO da će se snovi ostvariti.
VERA i NADA - Kao svest i podsvest samopouzdanja.
Gde se te sestre Vera i Nada izgube, baš onda kada nam trebaju? Izgube se u traženju odobrenja kod drugih, u ohrabrivanju koje tražimo kod drugih da nam kažu – sve će biti u redu, ne treba da brineš, možeš ti to. Izgube se u našem poverenju prema drugima, a ne prema samima sebi. I natavno da nam nije dovoljno kada drugi kažu i ohrabre. Jer reč nije – DRUGOpouzdanje nego SAMOpouzdanje. Jer samopozdanje treba da nadjemo u nama. Da ga vratimo sebi, baš kao što smo ga sami sebi i oduzeli.
Razumem. Internet je pun sjajnih saveta, bez praktične osnove. Kako se ZAISTA gradi Vera, kada ne uspevamo da se „konsolidujemo“? Postoji naravno puno puteva, ali hajde da zajedno probamo ovaj:
- Za početak treba da definišemo KOJI je cilj za koji nemamo samopouzdanje?
- Hajde da zamislimo da imamo puno pomagača – ČITAV TIM
- Hajde da veliki cilj podelimo na manje ciljeve
- Sada možemo da odredimo zadatke koje sa lakoćom možemo da uradimo
- Sada treba da zamislimo sebe, kao CELINU TIMA i da izdamo zadatak SEBI – SVOM SEKTORU da uradi 1 zadatak. Može i najlakši.
- Uradimo 1 cilj iz tog sektora.
- Čestitamo sebi na uspehu, kao što bismo čestitali svom timu! VAŽNO je da čestitamo sebi na uspehu – po mogućstvu dok se gledamo u ogledalo!
- Sada sledeći zadatak… I isti proces… i onda još jedan…
A kad zapnemo, angažujemo onoga ko može to da uradi umesto nas, jer za mnoge životne stvari angažujemo druge – ko nam je izgradio zgradu, sašio odeću, izvadio pramenove, napravio hleb… Nismo sve sami uradili. Možemo sami, ali smo SVESNO odlučili da to ne radimo mi. Tako je i u poslu. Nešto sami, nešto drugi, a nešto sa drugima.
Šta ti treba za uspeh?
- Ako imaš utisak da si izgubila pravo na svoje želje, onda VRATI SEBI SEBE zu pomoć ovog pdf-a.
- Ako ne znaš koji je tvoj posao iz snova – hajde da nadjemo Tvoj IKIGAI.